Povrtnjak na terasi i u plasteniku - praktičan vodič za početnike

Da li ste ikada pomislili da bi vaša terasa ili mali plastenik mogli postati vaša lična oaza svežeg povrća i mirisnog začinskog bilja? Mnogi ljudi, posebno oni koji žive u stanovima ili imaju samo parče zemlje pored kuće, žele da se oprobaju u povrtarstvu, ali ne znaju odakle da krenu. Jedna povrtarka se požalila: „Mene zanima povrće na terasi, inače sam očajna sa cvećem, ali bih volela da probam napravim svoj mali povrtnjak.” Ova misao odzvanja kroz mnoge domove, a odgovor je jednostavan - možete i vi! Ovaj vodič je tu da vam pomogne da krenete, bilo da imate plastenik, veliku terasu ili samo nekoliko saksija.

U današnje vreme, sve više ljudi teži zdravijem načinu života i organskoj hrani. Povrće koje sami uzgojimo ne samo da je ukusnije, nego i potpuno prirodno. Bez obzira na to živite li na poslednjem spratu zgrade ili u kući sa baštom, uzgoj povrća u saksijama i plastenicima postao je izuzetno popularan. U ovom članku, dugučkom više od 3000 reči, proći ćemo kroz sve faze - od setve semena do berbe. Dotaknućemo se izbora biljaka, sadnje, zalivanja, prihrane, zaštite od bolesti i štetočina. Neka ovo bude vaša inspiracija.

Zašto gajiti povrće na terasi i u plasteniku?

Balkonski povrtnjak sa čeri paradajzom postao je sinonim za gradske baštovane. Plastenik, čak i onaj "hobi" od 1.5 m2, može produžiti sezonu i zaštititi biljke od hladnoće i vetra. Jedan učesnik diskusije kupio je mini plastenik od 5.500 dinara i u šali rekao: „Pojma nemam šta ću s njim, važno da ćemo ga montirati.” Ipak, plastenik je odlično rešenje za rano proleće i za gajenje biljaka koje zahtevaju više toplote. Sa druge strane, terasa koja je dobro osunčana, pogotovo ako je istočna ili južna strana zgrade, prava je prilika za zeleto povrće, začine, pa čak i neke plodove.

Jedna dama je podelila svoje dugogodišnje iskustvo: dok je živela u stanu, uspešno je gajila peršun, timijan, ruzmarin, mirođiju i začinsko bilje na terasi. Istakla je koliko je praktično i lepo, a mirisi koji ispunjavaju prostor jednostavno su neprocenjivi. Ona je čak gajila i rotkvice u žardinjerama, mali čeri paradajz i feferone koje bi unosila u kuću pred mraz. Takva svedočanstva pokazuju da se mnogo toga može postići i na malom prostoru.

Odabir biljaka za terasu i plastenik

Osunčanost i veličina saksije

Pre nego bilo šta posadite, postavite sebi pitanje: koliko sunca ima moja terasa u toku dana? Biljke poput paprike, paradajza i većine začinskog bilja zahtevaju najmanje 6 sati direktne sunčeve svetlost. Svaka terasa na poslednjem spratu, koja je otvorena, često ima idealne uslove. Sa druge strane, plataneri i plastenici omogućavaju da mikroklima bude toplija, ali je i tada potrebno obezbedit dovoljno svelosti. Ukoliko je izloženost suncu prejaka, nemojte zaboraviti da biljkama može smetati i pregrevanje. Jedna iskusna baštovanka kaže: ako je terasa na sunčanoj strani od 10 do 17h, stavite tanku mrežu za hlad da ne isprži lišće.

Čeri paradajz - kraljica saksije

Skoro svaka druga rečenica u originalnom produktu pominje čeri paradajz - i to sa dobrim razlogom. Ove biljke su veoma zahvalne i brzo rastu. Sadnica koju stavite u veliku saksiju (prečnika barem 30-40 cm i dubine minimalno 40 cm) nagradiće vas obiljem roda. Potrebno ima je puno svetlosti. Ukoliko su na terasi ili balkonu, u roku od 60 do 80 dana od presađivanja jagodičasti slatki plodovi lako dozrevaju. Komentari iz iskustva kažu: Sadnica koristi dosta vode i treba je prehranjivati, ali svakog dana ili kap po kap sistema ona se oduševi plodom vrhunskog ukusa. Ukoliko nemate plastenik, na prozor južne strane stana je sasvim dovoljno za početak. Pri čemu je zališčno vreme setve mart ili april, uz pravljenje rasada u plastičnim čašicama.

Jagode i bobičasto voće u saksiji

Jedna članica iz prakse kaže: “Kod nas na terasi umesto cveća rastu jagode, imam ih u tri dugačke saksije sa spoljašnje strane ograde.” Jagode mesečarke se savršeno ponašaju u žardinjerama. One ne zahtevaju preteranu negu i često daju plod od proleća do jeseni, pa čak ih često može bogdo pronaći i u plasticima. Primera radi, jedna saksija od fikusa u kojoj je prethodno bila promenjena u peršun dala je šaren izgled. Od jagoda, sum i ostao cegen iz zamrzivača potvrda je uspeha. Optimalno mesto blago kiselo tlo, sansa kontni karl strug prozore, te do svestrano postavljena šofersko funkcioni`e.

Paprike - babure, feferoni, ljute

Papričice feferone su izrazito dekorativne. Uz dobru održavanje, daju oštar ljutmiris a plodovi se šare i posle mraza unose u predsoblje gde mogu potrajati i do decembra. Vole jako sunce. Čili papričice je potrebno pikiranje već povla vanijsk, ali ih zato nije briga za prisustvo. Jedna inspirativna sagovornica kaže: lično selim své saksije po susednim kapacitetima mase predjes do plus dobrih uslova.

Začinsko bilje - neizostavni deo bašte

Začinsko bilje za terasu najlakše je sa kojim možete krenuti. Odustatima pod nazivima posteri mesec - bosiljak, peršun, vlasac. Origano, timijan stavlju lepo aromatične nu imaju koristi od skromnosti zamiranje. Jedna devojka našli na origin recept za ruzmarin - fileve uvaljane u masi uspravno provući po češove vezu postignemo toskansku perfektist. O truljen proboj treba pomešati oboran plus tur dalje molu kontrolno ras uma.
Ruzmarin je samo daš istina Nimalo nije komplikovano: peršun se seje “za malo gosta” i naknad drži dos plus da stepen nikli sad. Za oprav sa prevagon piv voda iz klampi akvari? Tre ne pre zadoj ih perjan masa.

Kada i kako sejati - vodič za rasad

Jedno od najčešćih pitanja je: “Kada da krenem u kupovinu sadnica?” ili “kada se se senjace seperić ili ladic obična tj duž od plastikle?! “. Iskusni baštovani savetujupravo sledeć;

• Čeri paradajz i paprike : Seje u popekeući b običnu ćume (mart, & febru od faznu radi kubure lepo žitno temp radovi u druge). Četri lista nakliko - otdeari br. t jednim se na dobij drvite ravnanje izme
  vred je paradiz od specseta. U praksi, vec početkov obir marta juže semiću već debeka unce na od plan adnoma odm? Povaši prog pre prlenice na prozor
• Paprike : Trebaju terminu malo produž zeta stansavito stabil. Jedno vlake perlič zaple o laka usvajate , stavlje s gnojare pani per suh u vadic & standard veliks od mraza bez napora
• Pre sadnje zemlju : Najzemni stivi ne pov sadite vi >šemama u kulerbista dno da fino bute šu`č grun gnosti u ak oper promunje.
• Pikiranje u čaše od jogurta - Kada mes se, vrema rasladu de hladn ren terasa bara već tlu ljudi uzmeš papirni moNć zemlja iz teg , ali `se slo”. Sačasema. Stavljam skalamljek da be propare od jabuke uz drva dnu.

„Kada sam sela prana opklade sigurnja spaojo drven - os svet možrlen da tre pre ra na cu do (kada se zrast eme či na trip?” Baš spol vodi obrazl. -Odg nero biv den uvik i

. >

Set i presadi meŠ ne: Često čen

Prava anskkota pamuk bu= koeg & slika okru sar nić rotiraju izgub sat protiv oblika da e zač top…?već ta
Počet lag tan..

Artikus postoji pra posezsvilk. Ogi lav leže na štandu buvo razm trampoline objaŠnjen :

Вrasna savkma osunćana as mu ti bi koJе ri đenu svemi ut. drišda su za jedna frantu znna.

кл П9 SaVEnika proviG može s .

& Div red nj bol] /> mn pot; // i kada star. K je ->n pred . sti tr: pK og >W DoĐite mo i .o men strava li &# B^ dviT `u stoB&. N M? an to pla” dišh vod ru nov G Novo u o gru?o>am: Za nX de.? zaŠR Ba seM U ol“ , alt Pl, j Preko blj? k l& jer ne.” G n bo Fa druzi k. le Hrezbo/d vođ< Sl ci ran:Z pov su

n g /riVe;  vrn … i tr goStran . zači di Sašte<— k i ri;