Uslovi za otvaranje maloprodaje - Vodič za buduće preduzetnike

Uvod u maloprodaju

Maloprodaja je često prvi izbor za ljude koji žele da pokrenu sopstveni biznis jer se čini jednostavnom - kupiš robu po veleprodajnoj ceni i prodaješ je po maloprodajnoj. Ipak, praksa pokazuje da su stvari mnogo složenije. Da bi prodavnica uopšte počela da radi, potrebno je ispuniti niz zakonskih, tehničkih i tržišnih preduslova. Razumevanje kompletne procedure, kao i realnih troškova, ključno je za opstanak na konkurentnom tržištu.

Najveća greška koju budući preduzetnici prave jeste što krenu od robe, lokala ili imena, a zanemare administrativne i finansijske okvire poslovanja. U ovom članku govorićemo o tome šta je sve potrebno da biste ispunili uslove za otvaranje maloprodaje i kako da izbegnete najčešće početničke zamke.

Šta podrazumevamo pod maloprodajom

Maloprodaja obuhvata svaku prodaju robe direktno krajnjim kupcima, bilo da se radi o prodavnici prehrambenih proizvoda, pekari, butiku, apoteci, trafici ili prodavnici „sve za evro“. U praksi se najčešće pominju sledeće vrste radnji:

• samostalna trgovinska radnja - skraćeno STR;
• samostalna zanatska radnja - skraćeno SZR;
• samostalna ugostiteljska radnja - skraćeno SUR;
• društvo sa ograničenom odgovornošću - DOO.

Bez obzira na to koji oblik organizovanja izaberete, osnovni uslovi za otvaranje maloprodaje uključuju upis u registar privrednih subjekata, porezni identifikacioni broj, otvaranje poslovnog računa i ispunjavanje posebnih uslova koji zavise od vrste robe koju želite da prodajete.

Prvi koraci pre otvaranja

Pre nego što krenete u proceduru registracije, potrebno je da napravite jasnu sliku o tome čime ćete se tačno baviti i kome ćete prodavati. Ljudi često kažu da imaju ideju, ali kada treba da definišu asortiman, način nabavke i ciljnu grupu kupaca, ispostavi se da ideja nije dovoljno konkretna.

Jedan od primera iz prakse jeste otvaranje maloprodaje prehrambenih proizvoda. Mnogi razmišljaju o tome da prodaju isključivo proizvode jednog velikog domaćeg proizvođača ili sistema, jer smatraju da će na taj način imati stalnu i pouzdanu nabavku. To može biti dobra poslovna opcija, ali je pre donošenja odluke neophodno proveriti uslove saradnje, minimalne količine narudžbine, rokove plaćanja i visinu rabata.

Analiza tržišta i lokacije

Lokacija je jedan od najvažnijih faktora za uspeh maloprodaje. Čak i najbolji asortiman neće doneti prihod ako se prodavnica nalazi na mestu gde nema dovoljno prolaznika ili ako je teško dostupna. Pre donošenja odluke o zakupu lokala, obiđite okolinu u različito doba dana i nedelje. Proučite ko su potencijalni kupci, gde se nalaze škole, autobuske stanice, parkinzi, radne zone i stambena naselja.

Pored lokacije, važno je sagledati konkurenciju. Ako u neposrednoj blizini već postoji nekoliko prodavnica sa istim asortimanom, moraćete da ponudite nešto drugačije - bilo da je to širi izbor, bolja usluga, povoljnije cene ili duže radno vreme. Analiza konkurencije ne znači da treba da kopirate tuđe ideje, već da uočite rupe na tržištu i prilagodite ponudu.

Izbor asortimana i veleprodaja

Asortiman je srce svake maloprodaje. Kada birate šta ćete prodavati, morate uzeti u obzir prostor koji imate, potrebe lokalnog stanovništva i svoje znanje o proizvodima. U poslovanju se često pravi razlika između osnovnih proizvoda, koje kupci traže svakodnevno, i impulsivnih proizvoda, koje kupci uzimaju usput, bez prethodne namere.

Veleprodaja je najčešći kanal nabavke robe za male prodavnice. Veletrgovci nude širok spektar proizvoda po nižim cenama, ali obično zahtevaju da kupujete veće količine. Pre nego što uspostavite saradnju sa veletrgovcem, proverite kataloge, uporedite cene i raspitajte se o uslovima dostave.

Saradnja sa proizvođačima

Jedna od opcija koja poslednjih godina postaje sve popularnija jeste direktna saradnja sa domaćim proizvođačima. Na taj način možete da dobijete proizvode po povoljnijim cenama, a kupcima da ponudite prepoznatljiv domaći kvalitet. Ipak, direktna saradnja zahteva dobru organizaciju, jer ćete sami morati da koordinišete isporuke, skladištenje i rokove trajanja.

Kada je reč o proizvodima koji se brzo prodaju, poput hleba, mleka, testenina i slatkiša, potrebno je obezbediti redovnu nabavku. Mnogi vlasnici maloprodajnih objekata ističu da je odnos sa dobavljačima jednako važan kao i odnos sa kupcima. Pouzdan dobavljač neće vas ostaviti bez robe u trenutku kada je najpotrebnija.

Odloženo plaćanje i rabati

Za početnike, gotovinsko plaćanje je često jedini način nabavke jer dobavljači ne veruju firmama bez poslovne istorije. Kasnije, kada se uspostavi saradnja, moguće je pregovarati o odloženom plaćanju, na primer na 15, 30 ili 45 dana. Odloženo plaćanje je velika prednost jer vam omogućava da prodate robu pre nego što je platite, ali nosi i rizik - ako nemate dobru kontrolu zaliha i novčanih tokova, lako možete da upadnete u dugove.

Rabati su još jedan vid saradnje sa dobavljačima. Oni mogu biti fiksni, kada dobijate unapred dogovoreni popust na fakturi, ili retroaktivni, kada vam dobavljač na kraju meseca ili kvartala odobrava popust na osnovu ukupno kupljene količine. Uvek tražite pisani dogovor o rabatima kako biste izbegli nesuglasice.

Odabir pravne forme

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja prilikom osnivanja jeste da li otvoriti preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Obe opcije imaju prednosti i nedostatke, a izbor zavisi od vrste delatnosti, planiranog obima posla i stepena rizika koji ste spremni da prihvatite.

Preduzetnička radnja

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Osnivanje radnje je jednostavnije i jeftinije od osnivanja DOO, a troškovi vođenja poslovanja su manji. Preduzetnik koji se opredeli za paušalno oporezivanje ne mora da vodi složeno poslovno knjigovodstvo, što znači da može da uštedi na angažovanju knjigovođe.

Najveća mana preduzetničke radnje jeste neograničena odgovornost vlasnika. To znači da ako radnja napravi dugove, poverioci mogu da naplate iz celokupne imovine preduzetnika, uključujući i privatnu. Ako tek počinjete i ne planirate velike investicije, radnja je često najbolje rešenje.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

DOO je pravno lice koje za svoje obaveze odgovara samo svojom imovinom. Osnivač ne odgovara lično, osim ako nije dao garancije ili jemstvo. Ova forma pruža veću sigurnost, ali je skuplja i zahteva više administracije. Prilikom osnivanja DOO potrebno je doneti osnivački akt, prijaviti članove, izabrati direktora i uplatiti osnivački ulog.

Za većinu malih maloprodajnih objekata isplativije je osnovati preduzetničku radnju. Ipak, ako planirate da otvorite više objekata, zaposlite veći broj radnika ili sarađujete sa velikim sistemima, DOO može biti bolji izbor zbog preglednosti poslovanja i ograničene odgovornosti.

Registracija radnje korak po korak

Kada ste se odlučili za pravnu formu, sledi procedura registracije. Iako deluje komplikovano, proces je danas ujednačen i može se obaviti relativno brzo ako pripremite svu potrebnu dokumentaciju.

Prvo je potrebno da izaberete naziv radnje i pretežnu delatnost. Naziv ne sme da bude isti ili sličan nazivu već registrovanog privrednog subjekta. Kada je reč o delatnosti, koristi se registar delatnosti, a izbor šifre je veoma važan jer od njega zavise poreska osnovica i neke posebne dozvole.

Prijava u registru

Prijava za osnivanje preduzetnika podnosi se nadležnoj agenciji koja vodi registar privrednih subjekata. Uz prijavu je potrebno priložiti fotokopiju lične karte i dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. Nakon upisa u registar, dobija se rešenje o registraciji i matični broj.

Taksa za registraciju iznosi nekoliko stotina dinara, ali se može promeniti, pa je najbolje da proverite aktuelne iznose na zvaničnom sajtu registra ili u njihovim filijalama. Nakon dobijanja rešenja, potrebno je da izradite pečat radnje.

PIB i poslovni račun

Nakon registracije, u poreskoj upravi se preduzetniku dodeljuje poreski identifikacioni broj, poznatiji kao PIB. PIB je neophodan za izdavanje računa, plaćanje poreza i obavljanje bilo kakvog platnog prometa. Zatim se otvara poslovni račun u banci. Bez poslovnog računa ne možete legalno da primate uplate od kupaca ili dobavljača.

Fiskalna kasa

Za većinu maloprodajnih delatnosti obavezna je upotreba fiskalne kase. Fiskalna kasa mora biti povezana sa poreskim sistemom i svaki promet mora da se evidentira. Iako to zvuči zastrašujuće, savremene kase su jednostavne za korišćenje i nude opcije poput vođenja zalihe i izdavanja elektronskih računa.

Postoje delatnosti koje su izuzete od obaveze posedovanja fiskalne kase, ali u maloprodaji je to pre izuzetak nego pravilo. Pre nego što nabavite kasu, raspitajte se da li vaša delatnost podleže toj obavezi i koji su modeli kasa u skladu sa važećim propisima.

Poreske obaveze i knjigovodstvo

Porezi i doprinosi predstavljaju najveću administrativnu prepreku za mnoge buduće preduzetnike. Kada pokrenete maloprodaju, morate da vodite računa o porezu na dohodak, doprinosima za penzijsko i zdravstveno osiguranje, a u pojedinim slučajevima i o porezu na dodatu vrednost.

Paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je najjednostavniji oblik oporezivanja preduzetnika. Visina poreza se utvrđuje rešenjem, na osnovu delatnosti, lokacije i drugih kriterijuma. Paušalac ne mora da vodi poslovne knjige, već samo evidenciju o prometu. Ovo je pogodno za male radnje sa manjim prihodom, ali treba imati u vidu da paušalni porez ne zavisi od stvarno ostvarene dobiti - plaćate ga čak i ako posao ne ide dobro.

PDV

Porez na dodatu vrednost postaje obavezan kada ukupan promet pređe zakonski prag tokom uzastopnih dvanaest meseci. Ulazak u sistem PDV znači da na svaku prodaju morate da obračunate PDV, ali istovremeno imate pravo da odbijete pretporez iz ulaznih faktura. Za male prodavnice, ulazak u PDV može značiti povećanje administrativnih obaveza i potrebu za angažovanjem profesionalnog knjigovođe.

Vođenje poslovnih knjiga

Čak i kada niste u sistemu PDV, savetuje se da vodite bar jednu knjigu prihoda i rashoda ili da koristite neki jednostavni softver za evidenciju. Redovna evidencija omogućava vam da znate koliko zarađujete, koliko trošite i koja vam je roba najprofitabilnija. Ukoliko se odlučite za paušalno oporezivanje, ne morate da imate knjigovođu, ali je preporučljivo da se sa njim konsultujete makar jednom godišnje.

Sanitarni i drugi posebni uslovi

Kada se otvara prodavnica prehrambenih proizvoda, kozmetike ili apoteka, potrebno je ispuniti dodatne uslove koje propisuju nadležne inspekcije. Pre podnošenja prijave za registraciju, najbolje je da se raspitate o posebnim uslovima za vašu vrstu robe.

Sanitarna dozvola

Za objekte u kojima se prodaje hrana, neophodna je sanitarna dozvola. Da biste je dobili, potrebno je da lokal ispunjava higijenske i tehničke uslove, što podrazumeva odgovarajući vodovod, kanalizaciju, provetravanje, ogrevnu površinu, rashladne uređaje i prostor za pranje opreme. U zavisnosti od veličine objekta, može biti potrebno da postoji i poseban toalet za zaposlene ili kupce.

Sanitarna inspekcija najčešće izlazi na teren i pregleda objekat pre nego što izda odobrenje za rad. Savet je da pre prijave inspekciji obiđete sličan objekat koji već radi i da popričate sa vlasnicima o iskustvima. To vam može uštedeti vreme i novac, jer ćete izbeći naknadno preuređenje lokala.

Tehnički i protivpožarni uslovi

Pored sanitarne dozvole, često su potrebne i saglasnosti drugih inspekcijskih organa. Na primer, za objekat u kome borave kupci, morate da imate odgovarajući broj izlaza, protivpožarni aparat i bezbednosnu rasvetu. Ukoliko lokal nije priključen na gradsku kanalizaciju, biće potrebno da obezbedite i odgovarajuću septičku jamu ili prečistač.

Neki od ovih uslova mogu delovati zastrašujuće, posebno ako preuzimate stari lokal koji je prethodno služio za druge namene. Zato je pre potpisivanja ugovora o zakupu najbolje da proverite da li je objekat već imao dozvolu za rad i da li se postojeće instalacije mogu prilagoditi vašim potrebama.

Komunalne takse i druge dozvole

Kada otvorite radnju, morate da plaćate i komunalnu taksu za isticanje firme, odnosno za postavljanje table ili reklame ispred objekta. Ukoliko želite da postavite i svetleću reklamu ili tendu, potrebna je i posebna dozvola nadležnog organa. Ove takse nisu velike, ali se moraju uračunati u mesečne troškove.

U zavisnosti od toga da li prodajete određene vrste proizvoda, mogu biti potrebne i druge dozvole. Na primer, za prodaju lekova i medicinskih sredstava potrebna je licenca nadležnog ministarstva, za prodaju sredstava za zaštitu bilja posebna saglasnost, a za promet na malo alkoholnih pića i cigareta takođe postoje posebni uslovi i akcize.

Koliko je novca potrebno za početak

Jedno od najčešćih pitanja jeste koliko kapitala je potrebno za otvaranje radnje. Tačan iznos zavisi od vrste lokala, veličine prostora, opreme i inicijalne količine robe. Ipak, možemo grubo razgraničiti troškove na jednokratne i mesečne.

Jednokratni troškovi obuhvataju:

• taksu za registraciju;
• izradu pečata;
• troškove otvaranja računa;
• nabavku fiskalne kase;
• opremanje lokala - police, rashladni uređaji, kasa, nameštaj;
• početnu količinu robe;
• troškove adaptacije lokala, ako su potrebni.

Mesečni troškovi obuhvataju:

• zakup poslovnog prostora;
• račune za struju, vodu, grejanje i telefon;
• poreze i doprinose;
• plate zaposlenih;
• troškove nabavke nove robe;
• komunalne takse;
• troškove održavanja i reklame.

Iskustva pokazuju da je za malu prodavnicu prehrambenih proizvoda potrebno obezbediti bar nekoliko hiljada evra, računajući opremu i prvu robu. Ukoliko se radnja otvara u iznajmljenom prostoru koji je već opremljen, početna ulaganja mogu biti znatno manja. Ipak, uvek je pametno imati rezervu novca za prvih tri do šest meseci poslovanja, jer je retko koja radnja odmah profitabilna.

Subvencije i povoljni krediti za samozapošljavanje

Budući preduzetnici često računaju na podršku države prilikom otvaranja prvog biznisa. Programi samozapošljavanja, koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, nude bespovratna sredstva za osobe koje se vode na evidenciji nezaposlenih. Sredstva se dodeljuju nakon što podnesete poslovni plan i prođete obuku za preduzetnike.

Iznos bespovratnih sredstava se menja iz godine u godinu i najčešće nije dovoljan za pokrivanje svih početnih troškova. Ali može da pomogne oko nabavke osnovne opreme ili za plaćanje zakupa u prvim mesecima. Konkursi se raspisuju u skladu sa godišnjim planovima zapošljavanja, pa je potrebno da redovno proveravate sajt Nacionalne službe i lokalnih filijala.

Krediti namenjeni početnicima

Pored bespovratnih sredstava, postoje i povoljni krediti koje nude razvojne agencije i fondovi. Oni su namenjeni malim i srednjim preduzećima koja tek počinju sa radom. Kamatne stope su niže nego kod komercijalnih banaka, a grejs period, odnosno period odlaganja otplate, može biti šest meseci ili više.

Međutim, krediti nose rizik. Ako posao ne krene kako ste planirali, kredit postaje teret koji morate da otplaćujete i kada nemate prihode. Zato je pre uzimanja bilo kakvog kredita neophodno napraviti konzervativnu procenu prodaje i biti spreman na mogućnost da posao prve godine neće doneti veliku zaradu.

Biznis plan kao temelj uspeha

Mnogi početnici preskaču izradu biznis plana jer smatraju da je to formalnost potrebna samo bankama i fondovima. U stvarnosti, poslovni plan je koristan pre svega vama. On vas tera da razmislite o svim aspektima poslovanja, od nabavke i prodaje do troškova i rizika.

Dobar poslovni plan treba da sadrži:

• opis delatnosti i asortimana;
• analizu tržišta i konkurencije;
• marketinšku strategiju;
• plan nabavke;
• finansijsku projekciju prihoda i rashoda;
• procenu potrebnog kapitala;
• analizu rizika.

Prilikom izrade finansijskih projekcija, budite realni. Velika greška je kada se projektuje previsok nivo prodaje na osnovu optimističkih pretpostavki. Pokušajte da napravite tri scenarija - pesimistični, realni i optimistični. Na taj način najbolje ćete razumeti koliko prometa morate da napravite da biste pokrili troškove i ostvarili dobit.

Troškovi robe i marža

U maloprodaji se zarada najčešće meri razlikom između nabavne i prodajne cene, odnosno maržom. Visina marže zavisi od vrste proizvoda. Prehrambeni proizvodi imaju relativno niske marže, često između 10 i 20 odsto, dok proizvodi poput kozmetike, odeće i kućne hemije mogu da imaju marže od 30 do 100 odsto ili više.

Pri kalkulaciji cena, ne smete da zaboravite da od marže morate da plaćate porez, zakup, struju i svoje sopstvene doprinose. Zato je važno da znate kolika je minimalna marža ispod koje ne smete da idete, čak i kada konkurencija snižava cene.

Česte greške na početku

Svi koji su prošli kroz iskustvo otvaranja sopstvenog biznisa znaju da je početak težak. Mnogi naprave iste greške i zbog toga posle nekoliko meseci budu primorani da zatvore radnju. Evo nekih od najčešćih zamki.

Preveliki asortiman ili pogrešan izbor proizvoda

Kada otvarate novu prodavnicu, nije pametno odmah krenuti sa ogromnim brojem proizvoda. Kupcima je važnije da na policama uvek nađu ono što im je potrebno, nego da postoji sto različitih varijanti istog proizvoda. Počnite sa proverenim i traženim artiklima, a onda postepeno proširujte ponudu na osnovu potražnje.

Takođe, izbegavajte da kupujete velike količine proizvoda koji nisu provereni na tržištu. Iako veletrgovac nudi popust za veću količinu, neiskorišćena roba može da ostane na policama i prouzrokuje gubitak. Bolje je kupiti manju količinu po višoj ceni nego ostati sa zalihama koje se ne prodaju.

Zanemarivanje konkurencije

Konkurencija nije samo pretnja, već i izvor informacija. Ako konkurentska radnja uspeva, to znači da postoji potražnja. Umesto da se plašite konkurencije, proučite zašto kupci idu tamo i šta biste im mogli ponuditi bolje. Ponekad je dovoljno da radite duže radno vreme, da imate ljubaznije osoblje ili da redovnije obnavljate asortiman.

Loš odnos prema kupcima

U maloprodaji je usluga jednako važna kao i cena. Kupci pamte neljubaznost i zato se rado vraćaju tamo gde su dobrodošli. Svaki zaposleni u prodavnici mora da zna osnovne informacije o proizvodima i da bude spreman da pomogne kupcu pri izboru. Pored toga, važno je da se reklamacije rešavaju brzo i pošteno, jer jedno nezadovoljstvo može da odbije mnogo potencijalnih kupaca.

Nedovoljna reklama

Kada otvorite radnju, ne možete očekivati da će kupci sami pronaći put do vas. Lokalna štampa, flajeri, društvene mreže i dobra tabla ispred objekta mogu pomoći da se čuje za vašu ponudu. U početku je važno da se izdvojite od konkurencije, bilo akcijskim cenama, poklonima uz kupovinu ili organizovanjem prigodnog događaja.

Nepostojanje rezervnog plana

Poslovanje nikada ne ide glatko. Mogu se desiti problemi sa dobavljačima, kvar opreme, pad prodaje, bolest zaposlenih ili promena zakonskih propisa. Zato je dobro da imate rezervni plan koji će vam pomoći da prebrodite krizne periode. To podrazumeva i finansijsku rezervu, ali i fleksibilnost u poslovanju.

Radno vreme i zaposleni

Maloprodaja često zahteva rad vikendom i praznicima, što može biti naporno za vlasnika koji radi sam. U početku je ušteda na radnoj snazi neophodna, ali vrlo brzo možete shvatiti da ne možete sve sami. Kada zapošljavate prve radnike, važno je da ih dobro obučite i da im jasno date uputstva o radnim zadacima.

Prilikom zapošljavanja potrebno je da prijavite radnika na obavezno socijalno osiguranje. Pored toga, morate da ispoštujete zakonske propise o radnom vremenu, pauzama i prekovremenom radu. Neprijavljeni radnici mogu prouzrokovati velike kazne, pa je bolje da odmah poslujete u skladu sa propisima.

Osposobljavanje zaposlenih

Ukoliko nemate iskustva u trgovini, najbolje je da pre otvaranja odradite neko vreme u sličnoj prodavnici. Tako ćete naučiti kako funkcioniše nabavka, kako se komunicira sa kupcima i kako se rešavaju svakodnevni problemi. Kada zaposlite ljude, i njima treba omogućiti obuku. Što bolje razumeju posao, biće samostalniji i odgovorniji.

Važnost zaliha i skladišnog prostora

Zalihe su krvotok svake maloprodaje. Premalo zaliha znači prazne police i izgubljenu prodaju, dok prevelike zalihe znače zamrzavanje novca u robi koja stoji. Zato je potrebno da razvijete sistem praćenja zaliha, makar na papiru ili u jednostavnoj tabeli. Redovno analizirajte koja se roba najbrže prodaje, koja ima najveću maržu i koja najčešće ostaje neprodata.

Ukoliko nemate veliko skladište, nabavljajte manje količine robe češće. Naravno, to zavisi i od udaljenosti dobavljača i troškova transporta. Kod kvarljivih proizvoda, poput mleka i svežeg mesa, posebno je važno da poštujete lanac hladnog čuvanja i rokove upotrebe.

Domaći proizvodi i brendiranje

U poslednje vreme kupci sve više traže domaće proizvode i prepoznatljive brendove. Ako u svojoj ponudi imate proizvode lokalnih proizvođača, to može biti velika prednost, jer kupci veruju u kvalitet i vole da podrže domaću privredu. Upoznajte se sa načinom rada malih proizvođača u vašoj okolini i pokušajte da uspostavite direktnu saradnju.

Istovremeno, radnja koja prodaje isključivo jedan brend može imati probleme ako se asortiman toga brenda promeni ili ako dobavljač odluči da promeni uslove saradnje. Zato je pametno imati više dobavljača i kombinovati različite proizvode, a ne oslanjati se na jednog partnera.

Kako da prepoznate povoljnu veleprodaju

Nabavka robe na veliko jedan je od najzahtevnijih zadataka, posebno za one koji tek počinju. Često se dešava da novi preduzetnici ne znaju gde se nalaze veletrgovci, kako se pregovara o ceni i koje količine treba naručiti. Kada birate veletrgovca, obratite pažnju na sledeće:

• da li je cena zaista niža od maloprodajne;
• da li postoje skriveni troškovi poput dostave;
• koji su rokovi isporuke;
• da li možete vratiti neprodanu robu;
• da li je moguće odloženo plaćanje.

Pored klasičnih veletrgovaca, sve popularnija je nabavka preko interneta. Ipak, kada kupujete robu iz inostranstva, morate voditi računa o carini, porezu na uvoz i transportnim troškovima. Ukupna cena nakon svih davanja može biti veća nego kada robu kupite kod domaćeg veletrgovca.

Specifičnosti pojedinih vrsta maloprodaje

Kada ljudi kažu da žele da otvore prodavnicu, često ne znaju koliko je različita procedura za pojedine delatnosti. Otvaranje prodavnice „sve za evro“ nije isto što i otvaranje pekare ili parfimerije.

Prehrambena prodavnica

Ova vrsta maloprodaje zahteva najviše usklađivanja sa sanitarnim propisima. Lokal mora da ima prostor za prijem i skladištenje namirnica, rashladne vitrine, zamrzivače i odgovarajuću ventilaciju. Osoblje koje radi sa hranom mora da poseduje zdravstvenu knjižicu i da prođe obuku o higijeni.

Asortiman prehrambene prodavnice obično obuhvata hleb, mleko, jogurt, jaja, ulje, brašno, testenine, konzerve, slatkiše, piće i sredstva za čišćenje. Kada birate nabavku, pravite listu artikala prema prodaji i marži. Neki proizvodi, poput hleba i mleka, donose malu zaradu, ali privlače kupce koji će pritom kupiti i druge artikle.

Prodavnica kozmetike

Kozmetika je specifična po tome što kupci traže proverene proizvode, često brendirane i skupe. Ako želite da otvorite parfimeriju ili prodavnicu kozmetike, morate da poznajete proizvode, sastojke i potrebe kupaca. U ovoj delatnosti veliku ulogu igra i lep izlog, jer se kupci često odlučuju na osnovu vizuelnog utiska.

Nabavka kozmetičkih proizvoda obično ide preko ovlašćenih distributera ili direktno od proizvođača. Početnicima je često teško da ispune uslove za direktnu saradnju jer proizvođači traže minimalne količine. Tada je bolje krenuti od manjeg asortimana i postepeno graditi odnos sa dobavljačima.

Prodavnica zanatskih i ručno rađenih proizvoda

Ukoliko se bavite izradom nakita, suvenira, sapuna, sveća, odeće ili sličnih proizvoda, možete da ih prodajete u sopstvenoj maloprodaji. Ova vrsta prodaje često počinje kao hobi, pa se kasnije registruje radnja. Proizvodnja za sopstvenu prodavnicu zahteva dosta vremena i umeća, ali može biti veoma isplativa jer nemate posrednika.

Prilikom prodaje ručno rađenih proizvoda važno je da jasno označite sastav, način upotrebe i cenu. Kupci su spremni da plate više za unikatan, kvalitetan proizvod, ali očekuju i odgovarajući paket i priču o nastanku proizvoda.

Marketing u maloprodaji

Jednom kada se prodavnica otvori, glavni zadatak postaje privlačenje kupaca. Lokalni marketing je najefikasniji i najjeftiniji način da se kupci informišu. Postavite jasnu tablu sa nazivom radnje i radnim vremenom na vidno mesto. Ukoliko je moguće, postavite i neki znak koji će izdvojiti vaš objekat od okolnih.

Odlična promocija mogu biti i letci koje delite po poštanskim sandučićima u okolini. Na taj način direktno pozivate potencijalne kupce koji žive ili rade u blizini. Mnoge radnje uspešno koriste i kartice lojalnosti, kojima nagrađuju redovne kupce popustima ili poklonima.

Društvene mreže i internet prodavnica

Iako je maloprodaja vezana za fizički prostor, internet može da proširi vaš domet. Kreirajte stranicu svoje radnje na popularnim društvenim mrežama i redovno objavljujte informacije o novim proizvodima i akcijama. Fotografije proizvoda i kratki video snimci često privuku više pažnje nego klasični oglasi.

Ako vam asortiman to dozvoljava, možete pokrenuti i internet prodavnicu. To podrazumeva dodatne troškove oko izrade sajta ili korišćenja platformi za prodaju, ali otvara mogućnost da doprete do kupaca širom zemlje. Slanje robe pouzećem je kod nas uobičajeno i mnogi kupci više vole da plate tek kada robu dobiju u ruke.

Kako izdržati prve godine poslovanja

Statistike pokazuju da veliki broj malih preduzeća ne preživi prve tri godine. Razlozi su različiti, ali najčešći su nedovoljan kapital, loša procena tržišta i nepoznavanje finansija. Da biste povećali šanse za uspeh, morate biti spremni da u posao uložite mnogo rada, vremena i strpljenja.

U prvim mesecima rada, nemojte sebi isplaćivati veliku platu. Sav prihod koji ostane nakon plaćanja troškova najbolje je reinvestirati u nabavku robe, opremu i reklamu. Tek kada posao počne da donosi stabilan prihod, možete sebi povećati primanja.

Kada razmisliti o širenju poslovanja

Ako prodavnica dobro radi i imate stalne kupce, možete početi da razmišljate o širenju. To može značiti proširenje asortimana, povećanje prostora ili otvaranje drugog objekta. Svako širenje nosi nove rizike, pa je važno da prvo prikupite dovoljno iskustva i finansijske rezerve.

Pre otvaranja drugog objekta, analizirajte da li je vaš postojeći biznis stabilan i da li možete da posvetite dovoljno pažnje oba objekta. Ako sami ne možete sve da kontrolišete, moraćete da zaposlite pouzdanog menadžera, što dodatno povećava troškove.

Saveti iskusnih preduzetnika

Na raznim forumima i u preduzetničkim udruženjima često se mogu čuti iskustva ljudi koji su prošli kroz proces otvaranja radnje. Iako se okolnosti razlikuju, neka pravila važe za sve:

• Ne pokrećite posao u delatnosti koju ne poznajete;
• Pre osnivanja odradite neko vreme u sličnoj radnji;
• Napravite detaljan plan troškova i prihoda;
• Ne pozajmljujte velike sume pre nego što testirate tržište;
• Budite spremni da radite više od osam sati dnevno;
• Redovno odvajajte novac za poreze i doprinose;
• Negujte dobre odnose sa dobavljačima i kupcima;
• Pratite promene na tržištu i prilagođavajte se.

Rizici i kako ih umanjiti

Svaki privatni biznis nosi rizik, a maloprodaja nije izuzetak. Ekonomske krize, pad kupovne moći, rast zakupa i konkurencija mogu ozbiljno da ugroze poslovanje. Zato je pametno poslovati konzervativno i ne trošiti unapred zarađeni novac.

Jedan od načina da umanjite rizik jeste da diverzifikuj