Vodič kroz Pravoslavni Post - Pravila, Recepti i Najčešće Nedoumice

Pravoslavni post je mnogo više od pukog uzdržavanja od mrsne hrane. On predstavlja duhovno i telesno čišćenje, period smirenja, molitve i odricanja od loših misli i dela. Ipak, za veliki broj vernika, praktični deo posta - ishrana - često donosi brojne nedoumice. Šta se jede kada je post na vodi, a šta kada je post na ulju? Da li su biljni sirevi zaista posni? Da li su orasi dozvoljeni u dane na vodi? Kako pripremiti ukusan posni đuveč ili pronaći idealnu zamenu za mlečne proizvode? Ovo su samo neka od pitanja koja se redovno postavljaju pred početak svakog velikog posta.

U nastavku donosimo detaljan pregled pravila, razjašnjavamo najčešće zablude i delimo proverene recepte koji će vam pomoći da na trpezi uvek imate raznovrsna, ukusna i pre svega posna jela. Bez obzira da li ste iskusni postač ili tek započinjete svoju duhovnu praksu, ovaj vodič će vam biti koristan saveznik.

Osnovna pravila posta - Voda, ulje i riba

Jedno od prvih pitanja koje se nameće jeste razlika između posta na vodi i posta na ulju. Osnovno pravilo glasi: kada je post na vodi, konzumira se hrana pripremljena bez ikakvih masnoća, ulja i namirnica životinjskog porekla. Kada je post na ulju, dozvoljena je upotreba biljnih ulja, a samim tim i veći broj namirnica poput oraha, semenki i maslina. Postoje i dani kada je dozvoljena riba, što je propisano crkvenim kalendarom i zavisi od toga koji je praznik u pitanju.

Kada su u pitanju četiri velika godišnja posta, važno je znati sledeće: Vaskršnji post i Velikogospojinski post se, prema pravilu, uglavnom poste na vodi, dok se Petrovski i Božićni post poste na ulju, osim sredom i petkom kada se i u toku ovih postova posti strožije - na vodi. Naravno, uvek postoji mogućnost prilagođavanja uz blagoslov duhovnika, posebno za bolesne, decu, trudnice i one koji obavljaju teške fizičke poslove.

Dan kada praznik pada u sredu ili petak takođe ima posebno pravilo - posti se, ali se po blagoslovu može koristiti riba, u zavisnosti od značaja praznika. Vađenje krvi, odlazak kod lekara ili uzimanje lekova nikako ne kvare post. Naprotiv, dobra dela i briga o zdravlju su sastavni deo hrišćanskog života i ne treba ih izbegavati tokom posta.

Soja - saveznik ili neprijatelj posne trpeze?

S obzirom na to da kada se saberu dani četiri velika posta, uz dodatak svake srede i petka, posti se više od polovine godine, soja je postala veoma zastupljena namirnica na našim trpezama. Od sojinih odrezaka, preko ljuspica do mleka i raznih prerađevina - soja nudi brza i hranljiva rešenja za one koji žele da unesu dovoljno proteina.

Međutim, mišljenja o soji su podeljena. Dok je jedni hvale zbog neutralnog ukusa koji poprima aromu ostalih sastojaka, drugi je izbegavaju zbog potencijalnog uticaja na hormone ili činjenice da je veliki deo soje na tržištu genetski modifikovan. Iskustva su različita - neki vernici tvrde da im soja odlično leži kada se preprži, uvalja u senf i integralno brašno ili susam i doda u varivo, dok su je drugi potpuno izbacili iz upotrebe nakon lekarskih saveta.

Istina je negde na sredini. Soja jeste izvor proteina i kalcijuma, što je dragoceno u danima kada je riba dozvoljena tek vikendom. Ipak, kao i sa svakom namirnicom, umerenost je ključ. Ukoliko vam soja smeta, uvek možete posegnuti za drugim izvorima biljnih proteina - pasuljem, sočivom, pečurkama, integralnim pirinčem i graškom.

Posni đuveč od soje - provereni recept: Priprema je jednostavna i gotovo identična onoj sa mesom. Prodinstate crni luk, dodajte krompir isečen na krupnije kockice, nalijte vodom i dodajte šoljicu integralnog pirinča. Na kraju umešajte začine po ukusu, a sojine odreske prethodno potopite nekoliko sati, posolite, prokuvajte da bace ključ, iseckajte i dodajte u đuveč. Sve lepo zapečete u rerni. Soja je neutralna i upija ukuse ostalih sastojaka, pa čak i oni koji inače ne vole soju često budu prijatno iznenađeni ukusom ovog jela.

Zamene za mlečne proizvode - Istine i zablude

Jedno od najvećih iskušenja tokom posta svakako je odricanje od mleka i mlečnih proizvoda. Na tržištu postoji čitav niz proizvoda koji se reklamiraju kao posna pavlaka, biljni sir ili posni šlag. Nažalost, čitanje deklaracija često otkriva drugačiju sliku. Mnoge takozvane biljne slatke pavlake u svom sastavu sadrže mlečne proteine ili surutku u prahu, što ih automatski čini mrsnim.

Glavni krivac za ovu zabunu je kazein - glavni protein u kravljem mleku. Njegovim zgrušnjavanjem se prave sirevi, zbog čega se često koristi i u proizvodnji biljnih sireva na bazi palminog ulja. Dakle, nije svaki biljni sir automatski posan. Neophodno je pažljivo čitati etikete. Proizvođači su u obavezi da navedu sve sastojke, a čak i kada piše da proizvod „može sadržati tragove mleka“, to se najčešće odnosi na alergene i na to da se proizvodi na istim mašinama kao i mrsni. Mnogi sveštenici smatraju da takve proizvode nije greh konzumirati, dok drugi savetuju strogo izbegavanje. Konačan savet uvek treba potražiti od svog duhovnika.

Posni šlag je najbolje rešenje za one koji žele da prave posne torte i kolače. Umesto biljne pavlake, koristite posni šlag koji se muti sa običnom ili kiselom vodom. Rezultat je čvrst i ukusan fil koji se ne razlikuje mnogo od klasičnog. Za one koji poste na vodi, idealan slatkiš je kombinacija tahana, meda i kakaa, ili jednostavno voće i suvo grožđe.

Da li su orasi, bademi i semenke dozvoljeni na vodi?

Ovo je pitanje koje izaziva možda i najviše polemike među vernicima. U nekim krajevima se smatra da tokom posta na vodi nisu dozvoljeni orasi, bademi, suncokret, susam i masline jer se od njih dobija ulje. Međutim, logički posmatrano, od gotovo svake biljke se danas može dobiti ulje - od soje, bundeve, grožđa, kukuruza. Kada bi se to pravilo doslovno primenjivalo, ishrana na vodi bi bila svedena na svega nekoliko namirnica.

U manastirima, na primer, često se služe orasi i taan (susam) sa medom, čak i u najstrožijim danima posta. Ključ je u sledećem: post na vodi podrazumeva uzdržavanje od ulja kao gotovog proizvoda, a ne od namirnica iz kojih se ono potencijalno može dobiti. Voće i povrće u svom izvornom obliku - nije ulje. Ipak, ukoliko vaš sveštenik izričito daje blagoslov da se i orašasti plodovi izbegavaju, tada tu praksu treba ispoštovati. Duhovni mir i poslušnost su važniji od bilo kog sastojka na trpezi.

Brzi i ukusni recepti za svaki dan

Post nije gladovanje, već prilika da otkrijete nove ukuse i kombinacije. Evo nekoliko proverenih recepata koji se brzo spremaju, zasitni su i preukusni.

Musaka od tikvica (na ulju): Izdinstajte crni i beli luk na malo kokosovog ulja dok ne postane staklast. Dodajte mlevenu ribu (po želji), začinite biberom, slatkom paprikom, korijanderom i timijanom. Tikvice isecite na kolutove i kratko propržite u tiganju bez ulja da puste sok. U vatrostalnu činiju ređajte red tikvica, red fila od ribe, prelijte sokom od paradajza i ponovite postupak. Pecite oko 40 minuta na 200 stepeni. Jelo možete pripremiti i sa plavim patlidžanom.

Posna krompir čorba sa blitvom (na vodi): U ključalu vodu stavite iseckan krompir, blitvu, šargarepu i malo celera. Kuvajte dok sve ne omekša, a zatim dodajte peršunov list i posolite. Ovo je idealno jelo za dane na vodi - jednostavno, zasitno i puno vitamina.

Ekspresni posni pasulj: Izdinstajte mešavinu crnog i crvenog luka, dodajte šargarepu i paškanat isečene na kockice. Začinite peršunom, biberom i vegetom. Kada omekša, dodajte dve konzerve crvenog salatnog pasulja, kašičicu slatke i malo ljute paprike. Krčkajte desetak minuta da se ukusi sjedine, po želji zapečite u rerni. Ručak gotov za manje od sat vremena.

Posne kuglice od krompira: Skuvajte krompir i izgnječite ga. Na malo ulja propržite sitno seckan crni luk sa alevom paprikom, pa sjedinite sa krompirom. Posolite, dodajte vegetu i oblikujte kuglice. U svaku možete staviti po jednu maslinu. Uvaljajte u seckani peršun i poslužite kao efektno predjelo za slavu ili prazničnu trpezu.

Posne vanilice: Pomešajte 300 grama brašna, 300 grama mlevenih oraha, prašak za pecivo, 200 grama margarina, 150 grama šećera i sok jednog limuna. Umesite testo, razvucite ga na pola centimetra debljine i modlom vadite oblike. Pecite na pek papiru na 200 stepeni 15 minuta. Kada se ohlade, spajajte džemom. Prvi dan su tvrđe, ali već sutradan se tope u ustima.

Dorucak na postu - Da ne bude uvek isto

Mnogi se žale da je doručak tokom posta monoton - džem, hleb, med i to je to. Ipak, postoji mnogo kreativnih načina da započnete dan. Prepečeni tost hleb sa domaćim kečapom, kolutovima dimljenog posnog kačkavalja i origanom je odlična opcija. Pečene crvene paprike, oljuštene i iseckane na trake, propržene na ulju sa malo belog luka, fantastično idu uz hleb. Tu su i razni namazi - od pasulja, pečenog kikirikija sa senfom, ili čak namaz od sremuša sa susamom i semenkama.

Kada je post na vodi, odličan doručak je integralni hleb sa mariniranim pečurkama i listom zelene salate. Pečurke jednostavno ispecite na teflonu bez ulja, začinite i poređajte na hleb. Takođe, voćne salate sa cimetom, kao i palenta sa barenim jabukama, mogu biti prava poslastica.

Posne pite - neiscrpna inspiracija

Pite su možda i najzahvalnije jelo tokom posta. Mogu biti slane i slatke, na vodi i na ulju. Kada je post na vodi, kore se ne premazuju uljem već kiselom vodom ili mineralnom. Idealni filovi su praziluk i blitva, spanać sa biljnim sirom, slatki kupus sa pirinčem, pa čak i sojini komadići sa lukom i šargarepom. Od slatkih pita, neprevaziđena je pita sa bundevom i cimetom, sa jabukama i orasima, ili sa višnjama.

Pita sa tikvicama i prazilukom: Tikvice izrendajte, a praziluk blago propržite na malo maslinovog ulja uz so i biber. Filujte kore, uvijte u rolnicu i pecite dok ne porumene. Jednostavno, a neverovatno ukusno.

Kako se vratiti na mrsnu hranu?

Nakon višenedeljnog posta, organizam se navikne na lakšu ishranu. Iznenadan povratak na tešku, mrsnu hranu može izazvati stomačne tegobe. Savetuje se postepeno uvođenje mrsnih namirnica. Prvih nekoliko dana jedite umereno - počnite sa suhomesnatim proizvodima u manjim količinama, mlečne proizvode uvodite polako. Izbegavajte prejedanje za prazničnom trpezom, ma koliko ona bila primamljiva. Umerenost je ključ za očuvanje zdravlja i blagostanja koje ste stekli tokom posta.

Duhovna dimenzija posta

Na kraju, važno je napomenuti da hrana nije i ne sme biti centar posta. Post je vreme uzdržavanja od loših misli i dela, period intenzivnije molitve i okretanja ka bližnjima. Prema drevnim učenjima, post je „svetilnik duše, stražar uma, spasenje od ogrubelosti, zdravlje tela, otpuštenje grehova i blaženstvo raja“. Uzaludan je i najstroži post ako je ispunjen ogovaranjem, zavišću i svađom.

Post je sredstvo, a ne cilj. Cilj je očistiti svoje srce i pripremiti se za radost praznika - bilo da je to Vaskrs, Božić ili neki drugi veliki dan. Stoga, ne opterećujte se previše sitnicama. Ako ste u nedoumici, pitajte svog duhovnika. Ako pogrešite iz neznanja, ne očajavajte - nastavite post s još većom pažnjom i molitvom. Ono što je najbitnije jeste iskrena želja i volja da se posti, a sve ostalo dolazi vremenom i iskustvom.

Neka vam je srećan i blagosloven post, a vaša trpeza uvek puna ukusnih i blagoslovenih posnih jela!